Nedavno sam napisala tekst o aktivnom rađanju i iz više komentara stekla utisak da je trudnicama i porodiljama (kao i svima ostalima) potrebno pružiti pregršt informacija kako bi promenile ugao gledanja na porođaj, naročito ako su – nažalost – imale loše lično iskustvo.

Radi jednostavnosti čitanja odabrala sam formu neuobičajenu za članak – navođenjem činjenica kroz crtice, kroz koje se podsećamo nekih zanimljivosti iz prethodnog teksta (utvrđujemo gradivo) i ozbiljno pojačavamo tempo.

Jedan od komentara na tekst je bio da «je u nekoj drugoj zemlji moguće sprovesti ovakave porođaje, ali u Srbiji definitivno NE!!!». Počeću crticom koja se osvrće na ovaj komentar:

• Verovali ili ne, u Srbiji JESTE moguće imati prirodan porođaj iliti aktivno rađanje iliti porođaj bez intervencija, gde porodilja dođe (doslovno) sa spiskom želja na razgovor sa akušerom i babicom o tome kako bi volela da njen porođaj teče (npr. ne želim klistir ni brijanje, želim da muž bude sa mnom sve vreme, želim da beba bude neprekidno sa mnom nakon porođaja), i da se te njene želje uvaže – čak i ako se na porođaju ne zadese baš taj akušer i ta babica. U pitanju je porodilište u Pančevu. Osoblje pančevačkog porodilišta sa oduševljenjem reaguje kada trudnica ima ovakve jasne stavove i želi prirodno, neometano da se porodi. Nedavno sam sa dve poznanice-trudnice sa kojima delim slične poglede na rađanje posetila ovo porodilište i dobila pregršt korisnih informacija. Opšti utisak je da je ovo porodilište odmaklo daleko ispred svih drugih porodilišta u Beogradu (poredim sa Beogradom jer tu živim, tu sam se prvi put porodila, a znam i iskustva brojnih prijateljica koje su se porađale u beogradskim porodilištima) i u detalje ću se ovim pozabaviti u svom narednom članku. Ovo je ionako maratonski članak bez elaboriranja na temu posete Pančevu i fora je da ga pročitate do kraja (i sa nestrpljenjem čekate nastavak i ostavite gomilu kvalitetnih komentara), a ne da odustanete kada se smorite videvši koliko treba da se skroluje. Hajdemo dalje, samo hrabro!

A sada, ponavljanje gradiva (bez prozivanja), i ponešto novo, ali žestoko!

• Žena je sazdana da rađa
• Ona ima duboko usađeno znanje o tome kako da rađa
• Atmosfera prilikom rađanja treba da je bliska onoj kada se vodi ljubav i začne novi život: prijatna, intimna i bezbedna
• Većina današnjih porodilišta je podređena udobnosti bolničkog osoblja, a ne porodilji (npr. brijanje da se lakše zašije epiziotomija ili ležanje porodilje na leđima da bi joj se lakše prišlo da se obavi ginekološki pregled ili dočeka beba)
• Današnje medicinsko obrazovanje produkuje akušere edukovane da posmatraju trudnoću kao bolest, neprestano izlažući trudnicu stresnim testovima kroz koje se traže anomalije u trudnoći. Šta mislite – koliko akušera zna kako teče neometan, neasistiran – prirodni – porođaj i koje sve varijacije na temu postoje? Na primer, jednoj porodilji se tri dana otvara grlić materice, drugoj je tri puta obmotana pupčana vrpca bebi oko vrata, trećoj je beba okrenuta karlično, tj. prednjače njene nogice umesto glave prilikom rađanja, četvrta je tri nedelje «prebacila» termin – i svi porođaji se završe uspešno, bez nepotrebnih intervencija; u sva četiri navedena slučaja bi u porodilištima bile sprovedene intervencije koje bi narušile prirodan tok (indukcija da se porođaj ubrza ili hitni carski rez). Nažaost, zanemarljivo mali broj njih prisustvovao neometanom porođaju – uz, što bi na engleskom rekli – if any.
• Jeste li još tu? Pratite radnju? Svaka čast!
• Retke su žene koje uspeju da osveste da je trudnoća najlepši dar prirode i jedan magični, jedinstveni i neponovljivi period u njenom životu i da u njemu uživaju.
• Većina današnjih porodilišta su hladna mesta, sa jako osvetljenim salama za porođaj ili boksovima, puna – ponoviću reč: hladnih metalnih medicinskih alatki, aparata za očitavanje raznih parametara, okrečena u belo ili bolničko zeleno, sa brojnim bolničkim procedurama koje postoje zbog prevencije komplikacija, ali su često upravo te procedure i nepotrebne intervencije osoblja TE koje uzrokuju komplikacije!
• Trudnice i javnost uopšte su izloženi iskrivljenoj slici porođaja u raznim TV serijama, filmovima ili medijima kako je porođaj jeziv, bolan i uključuje toliko vikanja da deluje da će porodilji da eksplodira vena posred čela! Očevi se redovno smotaju, izbezume ili onesveste. Tu su i neizostavne «horor» priče porodilja iz raznih porodilišta…
• Porođaj je nešto čega se žene uglavnom plaše, i zato sa puno strahopoštovanja, bez postavljanja pitanja, predaju kontrolu nad rađanjem u ruke akušera i babice
• Umesto da se žena PORAĐA, ona iz straha dopušta da je drugi PORAĐAJU predajući svoju moć drugome i tako nepovratno gubi priliku da se poveže sa svojom ženskom snagom, upriliči najbolji mogući početak života svojoj bebi, uspostavi bliskost sa bebom u prvih sat vremena njenog života, postavi snažne temelje porodice (kada je i otac prisutan na porođaju i može da prihvati bebu ili je mazi neposredno nakon rođenja) i brz i lak oporavak za sebe.
• Današnji užurbani i tehnološko napredni stil življenja nas je udaljio od nas samih, našeg instinkta i prirode i većini nas – trudnica – je potrebna podrška da se povežemo sa svojim bićem, svojom suštinskom prirodom i svojom sposobnošću da rađamo prirodno
• Kaže se da ako je žena svesno prisutna tokom svog porođaja da je to ekvivalentno 7 godina meditacije!
• Hej, tu li si? Nisu te odbila ni ova «spiritualna naklapanja»? OK, idemo dalje!
• Jedan od najboljih načina da se žena pripremi za aktivno rađanje jeste da pohađa časove joge za trudnice i da čita literaturu (nama dostupnu uglavnom na engleskom jeziku i putem interneta) o prirodnom porođaju (termini za pretragu: natural birth, home birth, unassisted childbirth); na srpskom jeziku je dostupna knjiga dr Vuka Stambolovića «Porođaj», kao i na hrvatski prevedena knjiga francuskog akušera Mišel Odena, Michel Odent, «Preporod rađanja»)
• Kada je žena svesna sebe i adekvatno – u skladu sa prirodom – pripremljena za porođaj, i ako je njeno okruženje prijatno, intimno i bezbedno kada počne porođaj ona ima odlične preduslove za aktivno rađanje: ona će tada imati kontrolu nad svojim umom, dušom i telom. Moćno će se povezati sa svojim instinktom i prepustiti se animalnom u sebi. Slušaće svoje telo i kretaće se aktivno zauzimajući položaje koji joj prijaju u datoj fazi porođaja: na primer, kružiće kukovima ili ih pokretati napred-nazad, naginjaće se unapred i naslanjati na stabilnu podlogu tokom kontrakcija da ublaži njihov intenzitet, naslanjaće se na hrpu jastuka ili veliku (pilates) loptu da se odmori između kontrakcija, slobodno će da jede i pije ako oseti potrebu, tražiće da se tušira ili boravi u vodi koja će joj opustiti mišiće i dodatno ublažiti kontrakcije. Slobodno će vršiti nuždu kada ima potrebu. Neće se obazirati na društvene norme i to da treba da se ponaša «pristojno»: verovatno će biti gola jer će joj smetati dodir tkanine na telu i ispuštaće gotovo animalne zvuke kako se porođaj bliži kraju.

• Kada joj počnu naponi ona će da čučne ili klekne, ili će zauzeti položaj četvronoške (na kolenima i šakama ili laktovima) i tako maksimalno iskoristiti silu gravitacije da se njena beba spusti niz porođajni kanal, i da joj putevi kojima beba prolazi budu što više otvoreni, a istovremeno nenapeti. U nekom od tih položaja – četvoronoške ili čučećem dok se oslanja na neku podlogu iza leđa, na oca svoje bebe, babicu ili dulu će i doneti svoju bebu na svet.
• Oko 20% žena koje se porađaju aktivno u prijatnoj atmosferi sličnoj onoj u kojima vode ljubav, najčešće uz prisustvo i podršku partnera i još neke osobe od poverenja, dožive orgazam tokom rađanja! Nimalo zanemarljiv procenat, a tako dobro čuvana tajna! Zašto? Najčešći odgovor žena je: iz solidarnosti prema onima koje su imale teško, čak traumatično iskustvo rađanja, pa ne žele da se one osećaju loše.
• Pazi sad, udahni duboko i hrabro zaroni, vraćamo se u ono što je realnost za većinu: umesto prirodnog, aktivnog rađanja, žena u većini porodilišta satima leži na leđima na porođajnom stolu, ne dozvoljava joj se da pije vodu, verovatno ima braunilu u ruci da bi primala infuziju, i na stomaku ima kaiševe koji pričvršćuju aparat za neprestano nadgledanje rada bebinog srca. Porodilja pritom najverovatnije tokom osmog i devetog meseca trudnoće spava samo na boku uz potporu jastuka i svega drugog čega se domogne – jer joj je na leđima neudobno, a čak i na boku se ponekad maltretira, i često se budi i ustaje da piški ili jer je žedna, tako da joj je nužno da i tokom spavanja neprestano istražuje šta joj kada prija i zauzima razne položaje. Njoj je u položaju na leđima tokom porođaja veoma neudobno i bolno, naređeno joj je da se ne mrda kako se kaiševi koji pričvršćuju aparat za praćenje bebinih srčanih tonova ne bi pomerili i neko morao ponovo da ih namešta. Zbog ležanja na leđima kontrakcije su joj daleko bolnije nego što bi bile da može slobodno da se kreće. Usled ovog položaja su joj takođe pritisnuti krvni sudovi koji dovode/odvode krv do srca, što počinje da utiče na nju i njenu bebu. Pošto je atmosfera oko nje hladna, položaj takav da se njeno telo bori protiv (konstantne, neumoljive i nepobedive) sile gravitacije, i ako nema adekvatnu emotivnu podršku, proces rađanja može znatno da se uspori ili čak zaustavi. A porodilište ima protokole, i unapred ograničeno vreme koliko porođaj može da traje. Tada porodilji osoblje može da da indukciju – bez da je pita za saglasnost za takvu intervenciju ili uopšte obavesti o tome šta će sprovesti – sintetičke hormone koji će veštački ubrzati porođaj tako što će učiniti da kontrakcije postanu daleko intenzivnije, učestalije i duže. Ležeći na leđima, bez prirodno izlučenih hormona sreće i ljubavi (oksitocin i endorfin) koji joj pomažu da joj kontrakcije budu efikasnije i da se uspešno nosi sa njihovim intenzitetom, puna sintetičkih hormona koji joj prave disbalans u telu, bez mogućnosti da se aktivno kreće – žena je tada u agoniji od jakih bolova. Te mnogo duže, snažnije i učestalije kontrakcije utiču i na bebu i remete njeno disanje. Sada je već nužno da porodilja primi epidural kako bi se bolovi ublažili, a posledično će potpuno izgubiti osećaj nad donjim delom svog tela. Možda su i bebini tonovi opali što zahteva da se sprovode dodatne intervencije za ubrzavanje porođaja. I tako se nastavlja mešanje u prirodan proces gde spirala intervencija ide sve dalje i dalje, sve brže i brže – u nepovrat… na kraju će trudnica, ne osećajući napone, da sluša instrukcije babice kada treba da se napne i «gura», povećava se šansa da će dobiti epizotomiju (rez na perineumu, tj. tkivu između vagine i anusa) kako se ne bi «pocepala» i kako bi je lakše ušili. Možda će postojati potreba da se beba izvuče uz pomoć forcepsa ili vakuuma ako je žena do tada izgubila snagu i ne može voljno da «gura» dovoljno snažno ili je ugrožen rad bebinog srca usled nedostatka dotoka kiseonika ili slično. A možda završi na operacionom stolu i porode je carskim rezom… 🙁
• Da se razumemo: komplikacije SE dešavaju, i dobro je da postoji savremena tehnologija i da akušeri i babice znaju da prepoznaju kritičnu situaciju i na vreme reaguju i spase život mame i bebe. Ipak, danas se suviše često primenjuju nepotrebne intervencije koje same postaju uzrok komplikacija.
• I da se razumemo oko još jedne važne stvari: trudnica treba da ima pravo da bira kako će se poroditi! Ako ona želi da je porode carskim rezom – treba tako da bude. Ako želi da dobije epidural – treba da ga dobije. Jednom rečju: trudnica je ZAKON! Ona treba da oseća da je uvažena, prihvaćena i zaštićena, a ne nebitna, nemoćna i osuđena.
• Trudnica treba da bude poštovana u porodilištu i sve treba da bude podređeno njoj i njenoj udobnosti!
• O svemu navedenom postoje brojna naučna istraživanja koja govore u prilog prirodnog, Za hrabre i istrajne: činjenice o rađanju – necenzurisano

Drage trudnice, mame, bake, tetke, ujne, prijateljice i svi ostali koji ste imali istrajnosti da pročitate ceo ovaj tekst: najpre, svaka čast (bez zafrkancije!), nije bilo lako pročitati ovaj maratonski tekst na ovako ozbiljnu temu! Zatim, molba, direktno, bez okolišanja: ako osećate da iza ovih reči stoji istina i smatrate da on može da pomogne makar jednoj trudnici da počne da razmišlja drugačije o trudnoći i rađanju, i podstakne je da nađe podršku kroz koju će da se osnaži i ima aktivno, moćno, transformišuće rađanje i uspešno se poveže da svojom bebom i svojim partnerom – ili prepoznate da ovaj tekst može da doprinese širenju svesti među ljudima o istini o rađanju, share-ujte link na ovaj tekst. Možete da deliti mailom ili na svom profilu na nekoj od društvenih mreža ili na svom blogu, omiljenom forumu i slično. Uz to ostavite neki uvodni komentar da podstaknete poznanike da ga pročitaju.

Trudnica je ta od koje kreće promena. Ona je moćna i ima garantovana prava! Ako se dovoljno trudnica informiše, osnaži i pripremi za aktivno rađanje, i traži da se njene potrebe poštuju – otvaraće se vrata jednog po jednog porodilišta i pomoći njihovom osoblju da prihvate promene. Postaće sveprisutno da trudnicu uvažavaju, da je na porođaju prati partner i – ako ona želi i bliska prijateljica ili dula (o ovome će biti reči), da atmosfera u prostoriji u kojoj se porađa bude nalik onoj kod kuće, partner će moći da je masira, mazi, ljubi, iskazuje nežnosti i pruža joj podršku da zauzima položaje koji joj prijaju, i na taj način pomaže da se ona opusti i prepusti rađanju. Zajedno će dočekati bebu u intimnoj atmosferi poverenja i prihvatanja, i snažno će se povezati kao porodica za ceo život.

Napravićemo, korak po korak, veliku i izuzetno važnu promenu u našem društvu. Verujem da će i akušeri i babice biti zahvalni za nastale promene i ponosni, inspirisani i ispunjeni poslom kojim se bave.

I da vas podsetim na porodilište u Pančevu – tu se porodilja poštuje i sve je upravo podređeno njoj. O tome uskoro u narednom članku.

Do sledećeg čitanja,

Nataša, Hug Bug mama

Nataša i Jelena su dve Hug Bug mame, koje proizvode Hug Bug marame za nošenje beba i majice za dojenje i podržavaju roditelje da neguju svoje bebe i podižu decu vodeći se svojim instinktom i u skladu sa prirodom. Nataša je i sertifikovana instruktorka joge za trudnice.