Nedavno sam pisala o svojim utiscima o poseti pančevackom porodilištu. Neki komentari na tekst svedoče o lošim iskustvima u ovom porodilištu i izražavaju ozbiljnu sumnju da se ovakva promena zaista dogodila. Slično, jedna poznanica kojoj se dopao opisan pristup porodilji i rađanju u ovom porodilištu mi je postavila odlično pitanje: kako se desila ta promena u Pančevu? Kako su od porodilišta gde je za ženu koja se porađa bilo najbolje da je «manja od makovog zrna», da leži na leđima i ne čuje se, kao i da ne «uznemirava» zaposlene svojim zahtevima – stigli do onog gde žena može da bira, gde se uvažavaju njene želje i potrebe? Koji je to recept ili tajni sastojak koji treba nesebično podeliti sa drugim porodilištima kako bi i oni doživeli uspešnu transformaciju, prošli kroz preporod, i – idealno – postali oaze za mame i bebe?

Da bih to saznala kontaktirala sam pomenuto osoblje porodilišta (načelnika Vladimira Vajsa i babicu Radicu Brkljač) i zajedno sa mužem, noseći laptop u rancu za hvatanje beležaka – se uputila u porodilište u Pančevu.

Našli smo se oko 21h, a gotovo usnuli muž koji je pratio naš razgovor me oko ponoći prenuo iz transa u kojem sam bila razgovarajući sa ovo dvoje posvećenih ljudi o njihovom dugom i teškom putu promene. Bilo je krajnje vreme da ih pustimo da se odmore ili posvete drugim dužnostima.

Prepuna utisaka, delim sa vama recept. Dakle, za porodilište oazu za mame i bebe, potrebni su sledeći sastojci:

1. Pravi čovek na pravom mestu – u pravo vreme: načelnik/-ca! Potreban je neko sa vizijom promene, neko otvorenog uma, gladan da neprestano uči i sposoban da se menja, izuzetno istrajan i sa snažnim ličnim integritetom. Neko ko je korektan, ali i ko će postati «strah i trepet» među zaposlenima, ko će uspostaviti jasna pravila igre i godinama istrajavati u tome da ta pravila počnu da se poštuju.

2. Pravi asistent/kinja, savetnik/ca: glavna sestra. Neko ko je na istoj talasnoj dužini i sam ima sličnu viziju onoj koju ima načelnik, i ko će biti imenovan na funkciju koja takođe nosi sa sobom moć. Savetnik/ca mora da bude imenovan/a na insistiranje onog prvog – što je valjda prvo testiranje njegovog integriteta – kada mogu da postoje struje koje žele da nametnu nekog drugog na mesto savetnika.

3. Akti po kojima se radi, iliti pravila igre. Godine 2005. je donet Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Posle razgovora u porodilištu sam ga – zaintrigirana – odmah potražila, smorila se zbog njegove dužine od 123 strane, ali – sre
om – brzo sam skrolujući po dokumentu i dijagonalno čitajući naišla na izuzetno bitno poglavlje „Ljudska prava i vrednosti u zdravstvenoj zaštiti i prava pacijenata“ počev od sjajnog člana 25. Sem toga, pronašla sam i informacije o kampanji (koja mi je promakla kada se dešavala) koje je Ministarstvo zdravlja sprovodilo da na popularan način (brošura) informiše i javnost (korisnike zdravstvenih usluga) i stručnu javnost (davaoce usluga) o ovom Zakonu. U kampanji se naglašava koliko je važno da pacijent bude upoznat sa svojim pravima jer samo tako može aktivno da učestvuje u svom lečenju, sačuva samopoštovanje, veru u ozdravljenje i optimizam. Naravno, kada pričamo o trudnoći i porođaju (koji nisu bolest!) – umesto aktivnog učestovanja u lečenju – buduća mama razgovara sa svojim lekarom o tome kako želi da se porodi, aktivno rađa (umesto da bude pasivna i da je porađaju), i ona i beba doživljavaju divno i osnažujuće iskustvo rađanja.

Zakon eksplicitno navodi da «svaki građanin ima pravo da zdravstvenu zaštitu ostvaruje uz poštovanje najvišeg mogućeg standarda ljudskih prava i vrednosti, odnosno ima pravo na fizički i psihički integritet i na bezbednost njegove ličnosti, kao i na uvažavanje njegovih moralnih, kulturnih, religijskih i filozofskih ubeđenja.» Niko NE SME da povredi vaše ljudsko dostojanstvo, da se ogluši o vaša duboka uverenja, da sprovede neku intervenciju bez da vas obavesti o tome zašto to predlaže, koje su dobre strane, a koje potencijalno loše posledice takve intervencije (član 28 – Pravo na obaveštenje) i mora da dobije vašu saglasnost da sprovede tu intervenciju (član 29 – Pravo na slobodan izbor), itd.

Toplo preporučujem da pročitate ovo poglavlje Zakona i brošuru, i ako treba – ponesite ih odštampane sa sobom u porodilište da posegnete za njima u slučaju nužde. Dobro je tokom porođaja pored sebe imati informisanog partnera koji može da reaguje kada vi niste u stanju.

4. Poseta porodilištima u inostranstvu;
Načelnik pančevačkog porodilišta je u organizaciji Japanske ambasade u Beogradu otišao u jednomesečnu posetu Japanu. U takvoj zemlji – koja je samodovoljna, izuzetno razvijena i bogata, nepresušni izvor inovacija i tehnološki najnaprednija na svetu – žena koja rađa pored sebe ima asuru na podu, konopac ispred da se za njega uhvati i mali ručni CTG aparat.

5. Građanske inicijative – «Majka hrabrost» – koja je glasno govorila o iskustvima žena u srpskim porodilištima, podsticala ih da o tome govore i sakupljala njihove priče čineći ih dostupnim putem vebsajta. «Majka hrabrost» je krajem 2008. pokrenula peticiju putem koje se obratila Ministru zdravlja sa zahtevom da se u okviru Ministarstva zdravlja oformi Radna grupa koja će se baviti rešavanjem tri najveća problema u srpskim porodilištima: ponašanje zaposlenih u porodilištima, zastareli i nehumani bolnički protokoli i korupcija.
Ministar je u Institutu za javno zdravlje Srbije potom održao okrugli sto na kojem su prisustvovali načelnici i glavne sestre svih porodilišta u Srbiji i suočio ih sa brojnim svedočanstvima o kršenju ljudskih prava i ugrožavanju dostojanstva i integriteta budućih majki u porodilištima. Većina zaposlenih u zdravstvu je to negirala. Na okruglom stolu je zaposlenima predstavljena i anketa koja će uskoro potom biti sprovođena među porodiljama.
Tokom 2009. je Ministarstvo zdravlja sprovelo anketu u 200 zdravstvenih ustanova gde su glavni ciljevi istraživanja bili: unapređenje kvaliteta zdravstvenih usluga i uslova u porodilištima i otkrivanje glavnih uzroka nezadovoljstva porodilja.
Iako su svi ljudi na pozicijama odlučivanja u porodilištima imali podjednake šanse da nešto po ovom pitanju i učine jer su imali uvid u rezultate anketa, a planirano je da se mere za poboljšanje sprovode u hodu prema rezultatima anketiranih – uglavnom je nisu iskoristili. Izgleda im nedostaje magični sastojak broj 1 ovog recepta!

6. Još poseta inostranstvu i saradnja sa porodilištima koja neguju prirodni pristup rađanju;
Načelnik je zajedno sa predstavnicom GI «Majka hrabrost», a zahvaljujući saradnji Ministarstva zdravlja i italijanske oblasti Toskana i uz podršku Udruženja za javno zdravlje Srbije, otišao u posetu porodilištu u Firenci. Ovde su uvideli kolika je važnost uspravnog položaja kada žena rađa (ili porođaja u koleno-lakatnom položaju), kao i da se ženi pruža mogućnost izbora. Jednostavno rečeno, junaku ovog teksta je „puklo pred očima“ i pomislio je: «gde sam ja do sada bio?!».

Tu su saznali pregršt korisnih stvari koje su pomogle da se njihova vizija uobliči i pretoči u korake koje je potrebno predzueti da se ta vizija materijalizuje.

U posetu porodilištu u Firenci je potom išlo još troje zaposlenih pančevačkog porodilišta.

7. Gostujuća predavanja priznatih vizionara u svetu akušera i babica koji će svoje bogato iskustvo i znanje preneti velikom broju medicinskog osoblja, i to po mogućnosti – u prijatnoj atmosferi, gde nije sramota pitati, odakle svi odlaze nadahnuti, sa odlučnošću da promene svoju praksu na bolje. U Pančevu je gostovao čuveni francuski lekar Mišel Oden uz podršku Udruženja za javno zdravlje Srbije. Na predavanjima je prisustvovao veliki broj zdravstvenih radnika iz Južno-banatskog okruga. Ponovo, svi su imali podjednake šanse da «upiju» predstavljena dragocena iskustva i promene svoj način rada.

8. Strpljenje vizionara i vreme… Otpori promenama su neverovatno snažni i istrajni. Može biti potrebno godinu dana da osoblje „savlada“ lekciju da porodilji treba reći „Dobar dan“, a još jedna godina da svi počnu da je oslovljavaju imenom. Koliko je onda potrebno za mnogo krupnije korake? 🙁 I u pančevačkom porodilištu još uvek postoje otpori promenama.

9. Katalizator promene – iliti nešto ili neko ko ih ubrzava. Tu, drage trudnice i mame – MI stupamo na scenu! Pustimo svoj glas! Nemojmo se snebivati da progovorimo o svojim potrebama i željama. Ne mogu nam čitati misli. Budimo u tome istrajne i dosledne – dok ne budemo sigurne da su nas čuli i razumeli. Budimo dosledne sebi uprkos strahu (od nepoznatog, od «odmazde» ako prigovorimo) koji mori mnoge od nas. Ako se eksplicitno ne izjasnimo da smo protiv neke intervencije (o kojoj smo prethodno obaveštene) – zakonom se podrazumeva da smo se prećutno saglasile sa njom. Sa druge strane zakon nikako ne predviđa da smo se prečutno saglasile da neko ugrožava naše dostojanstvo, ali o tome treba da progovorimo na licu mesta.

Podelimo sa akušerima i babicama svoje snove i strahove, poklonimo im neku knjigu o prirodnom porođaju ili narežimo CD sa nekim inspirativnim dokumentarcem kojeg smo se dokopale putem interneta o ovoj temi a koji mogu da ih pokrenu, oplemene njihovu praksu i promene njihov odnos prema ovom pozivu.

Pred sam kraj, mala gorka pilula: kao trudnica u devetom mesecu trudnoće koja je odlučna da rodi aktivno, svesno i strastveno – žarko sam želela da verujem da su se sva iskustva iz porodilišta u Pančevu koja su mame opisale u komentarima desila ranije, pre the promene i da tako nešto danas porodilja ne može da doživi u ovom porodilištu. Međutim, iskustvo poznanice koja se tamo porodila pre nepunih mesec dana mi je otvorilo oči, duboko potreslo i privremeno poljuljalo u odluci da iz bloka 70 na Novom Beogradu jurim sa mužem kolima da se porodim u Pančevu. Konačno, kako je rekla ta moja poznanica: «Zavisi na koga naiđeš».

Složićemo se da tako ne treba da bude! Dvoje ljudi, moji sagovornici, koji verovatno često «štucaju» jer njihova imena mame pominju u superlativu – ne mogu da rade non-stop, budu na usluzi svakoj mami i bebi, ili budno nadgledaju i usmeravaju rad svojih kolega.

Svi zaposleni treba da se sa poštovanjem i uvažavanjem odnose prema svakoj trudnici i porodilji!

Da bi to bilo tako – progovorimo, dajmo svoj izuzetno važan i moćan doprinos, jer mi imamo moć koju do sada nismo koristile!

Ovo je moj način da pustim svoj glas, i ponovo podsetim i pozovem svaku trudnicu da bude obaveštena o svojim pravima, da jasno razgovara sa svojim lekarom o svojim željama pre i u toku porođaja, i da – ako se prema njoj ponesu nekorektno, neljudski – da o tome progovori na licu mesta zahtevajući poštovanje i korektan – ljudski odnos.

I, umesto da „posle bitke budemo generali“ i žalimo se na forumima – progovorimo odmah, pozovimo na ljudskost i odgovornost one koji narušavaju naše dostojanstvo, a podarimo osmeh, zahvalnost, lepu reč, preporuku, fotografiju naše bebe sa posvetom ili tome slično – onima koji to zaslužuju i koji su nas podržali da naše iskustvo rađanja i početak majčinstva budu božanstveni – kao što i treba da budu!
Hug Bug mama Nataša

Nataša i Jelena su dve Hug Bug mame, koje proizvode Hug Bug marame za nošenje beba i majice za dojenje 🙂 i podržavaju roditelje da neguju svoje bebe i podižu decu vodeći se svojim instinktom i u skladu sa prirodom. Hug Bug Nataša je i sertifikovana instruktorka joge za trudnice i tokom leta je do svog porođaja držala časove u Shiva Shakti joga studiju u Beogradu.

Tweet